Epidemijska situacija u kojoj smo se svi do sada nalazili (uslovi vanredne situacije i izolacije) dodatno je uticala na zdravstveno stanje osoba sa hroničnim bolestima poput dijabetesa. Osobe obolele od šećerne bolesti nisu bile u mogućnosti da budu fizički aktivne...
Epidemijska situacija u kojoj smo se svi do sada nalazili (uslovi vanredne situacije i izolacije) dodatno je uticala na zdravstveno stanje osoba sa hroničnim bolestima poput dijabetesa. Osobe obolele od šećerne bolesti nisu bile u mogućnosti da budu fizički aktivne, u novim okolnostima nije bilo uvek moguće sprovoditi uravnoteženu i zdravu ishranu i ukoliko nije bilo smanjenog kalorijskog unosa hrane usled smanjene fizičke aktivnosti, sve to je moglo dodatno uticati na zdravstveno stanje ovih osoba. Većina, ako ne i svi mi, osećamo određeni stepen neizvesnosti i zabrinuti smo za svoje zdravlje i zdravlje svojih najbližih. Osobe sa dijabetesom su bile posebno osetljive jer ukoliko bi se zarazile imale su veći rizik da razviju teži oblik bolesti. Dodatno, postojala je bojazan za dostupnošću lekova za šećernu bolest i nemogućnost odlaska na redovne kontrole kod svog izabranog lekara, kao i interniste i endokrinologa. Sve ovo je moglo imati uticaj na dobru kontrolu bolesti koja je najvažniji preduslov za prevenciju komplikacija, koje su glavni uzrok invaliditeta i smrti.
Zato je u ovom trenutku važno da se podsetimo osnovnih ciljeva lečenja šećerne bolesti, odnosno da skrenemo pažnju na bolju kontrolu i da uz nastavak adekvatne terapije pomognemo da se pacijenti osećaju dobro.
Diabetes mellitus kao jednu od najčešćih metaboličkih bolesti savremenog društva karakteriše stanje povišenih vrednosti šećera u krvi. Osnovni uzrok dijabetesa jeste apsolutni ili relativni nedostatak insulina odnosno nedostatak njegovog dejstva. Bolest je hronična, doživotna, sve učestalija u populaciji sa brojnim komplikacijama koje mogu zahvatiti praktično sva tkiva i organe.
U Srbiji 8,6% stanovništva ima šećernu bolest. Prema podacima Registra za dijabetes, u našoj zemlji se godišnje prosečno evidentira 17.000 novih slučajeva dijabetesa tip 2, a u trenutku postavljanja dijagnoze trećina novoobolelih ima jednu ili više kasnih komplikacija bolesti, kao što su infarkt srca, moždani udar, oštećenje vida, bubrega i sl.
Te komplikacije mogu biti akutne i hronične:
- Akutne nastaju naglo, obično u situacijama kada je organizam izložen stresu (infekcije, povrede, operacije...), znači u stanjima kada se povećava koncentracija hormona čiji su efekti suprotni dejstvu insulina pa nastaje dijabetesna ketoacidoza, hiperosmolarna koma i laktatna acidoza.
- Hronične su češće, brojnije i nastaju kao posledica promena na arterijskim krvnim sudovima. Ove promene nastaju prevashodno zbog povišenih vrednosti šećera u krvi, ali i povećanih vrednosti masnoća, pre svega triglicerida ali i holesterola. Razlikujemo promene na malim krvnim sudovima (mikroangiopatske) kao što su retinopatija, nefropatija, neuropatija. Zbog promena na većim krvnim sudovima nastaju makronagiopatske komplikacije u koje spadaju bolesti srca (angina pektoris, infarkt i srčana slabost), moždani udar i periferna vaskularna bolest.
Osobe obolele od dijabetesa uz savremenu terapiju i principe samokontrole glikemija mogu da žive skoro normalno. Sprečiti i odložiti razvoj komplikacija šećerne bolesti moguće je samo uspostavljanjem dobre kontrole bolesti, odnosno postizanjem i održavanjem normalnih/približno normalnih vrednosti šećera u krvi.
Tri parametra su važna kada govorimo o dobroj kontroli šećerne bolesti:
- HbA1c ili glikozilirani hemoglobin koji je pokazatelj prosečnog nivoa glukoze u krvi u prethodna tri meseca (retrogradna glikoregulacija). Poznato je da se sa svakim smanjenjem HbA1c samnjuje i rizik od pojave komplikacija.
- Šećer u krvi našte/glikemija ujutro našte
- Postprandijalna glikemija se odnosi na vrednost šećera u krvi 1-2 sata nakon početka obroka
Prema Nacionalnom vodiču dobre kliničke prakse za diabetes mellitus iz 2012.godine preporučene vrednosti za većinu pacijenata su: HbA1c≤7%, šećer u krvi našte ≤7 mmol/l i šećer u krvi 2h nakon obroka
Prema tome, da bi smo sprečili i odložili razvoj komplikacija dijabetesa potrebno je uspostaviti dobru kontrolu bolesti, a to je moguće:
- adekvatnim režimom ishrane
- fizičkom aktivnošću koja je prilagođena svakoj osobi oboleloj od dijabetesa
- pravilnim izborom medikamentne terapije
Za optimalno korištenje ovih terapijskih principa i postizanje dobrih rezultata neophodan preduslov jeste edukacija obolelih kao i članova njihove porodice.
Medicinska sestra koja je obučena za dijabetološko savetovanje u timu sa lekarom, učestvuje u planiranju individualnih jelovnika za svakog pacijenta kao i u edukaciji u izradi profila i poluprofila neophodnih za posetu lekaru. Upravo samokontrola šećera u krvi (vođenje dnevnika glikemija-profili) jeste važan preduslov dobre kontrole bolesti. Poželjno je meriti vrednosti šećera u krvi:
- po buđenju, da bi videli da li je nivo šećera pod kontrolom tokom noći i sna
- 2 sata nakon obroka, da bi se videlo kako hrana koju pacijent unosi utiče na nivo šećera u krvi
- 15 minuta pre i nakon fizičke aktivnosti, da bi oboleli od dijabetesa procenio kako fizička aktivnost utiče na nivo šećera u krvi
- ukoliko postoji sumnja na pad šećera tokom noći, potrebno je izmeriti vrednost u periodu 02-04h da bi se isključila mogućnost noćne hipoglikemije, koja može biti opasna
Važno je redovno meriti vrednosti šećera u krvi kako bi lica koja boluju od dijabetesa mogli da prate šta dovodi do njihovog skoka ili pada. Nivo šećera u krvi se menja tokom čitavog dana i noći. Važno je da sastavni deo plana lečenja bude i plan aktivnosti koje treba preduzeti ukoliko šećer u krvi poraste suviše visoko ili padne suviše nisko. Preterano visok ili preterano nizak nivo šećera u krvi može izazvati simptome koji se lako mogu zameniti simptomima nekih drugih stanja.
Prilikom svake posete pacijenta merimo telesnu masu i visinu, na osnovu kojih izračunavamo BMI i kalorijske potrebe pacijenta prema idealnoj telesnoj masi. Na osnovu laboratorijskih nalaza: ŠUKx2, HbA1c, urina, lipidnog statusa, kreatinina u krvi i dnevnika samokontrole (profili), korigujemo terapiju i dalje usmeravamo obolelog ka dobroj glikemijskoj kontroli. Zato je važno da pacijenti dođu pripremljeni na pregled, da pored svoje terapije i doza koje trenutno koriste imaju i zabeležene vrednosti šećera u krvi o kojima smo govorili, glikemiju našte i postprandijalne glikemije, da naglase ukoliko su imali simptome hipoglikemija. Takođe bilo bi dobro I da imaju poslednji rezultat HbA1c koji je pokazatelj prosečnog nivoa glukoze.
Kao i do sada, internistička služba Doma zdravlja Temerin, vrši preglede lica obolelih od šećerne bolesti sredom. Ukoliko pacijenti ne mogu redovno zakazati pregled mogu kontaktirati izabranog lekara za savet i pripremu za sledeću kontrolu interniste.
AUTOR
Dr Nina Vukšić
specijalista interne medicine
