Епидемијска ситуација у којој се сви до сада налазили (услови ванредне ситуације и изолације) додатно је утицала на здравствено стање особа са хроничним болестима попут дијабетеса. Особе оболеле од шећерне болести нису биле у могућности да буду физички активне...
Епидемијска ситуација у којој се сви до сада налазили (услови ванредне ситуације и изолације) додатно је утицала на здравствено стање особа са хроничним болестима попут дијабетеса. Особе оболеле од шећерне болести нису биле у могућности да буду физички активне, у новим околностима није увек могуће спроводити уравнотежену и здраву исхрану и уколико није било смањеног калоријског уноса хране услед смањених физичких активности, све то би могло додатно утицати на здравствено стање ових особа. . Већина, ако не и сви ми, осећамо одређени степен неизвесности и забринути смо за своје здравље и здравље својих најближих. Особе са дијабетесом су биле посебно осетљиве јер уколико би се заразиле имале су већи ризик да развију тежи облик болести. Додатно, постојала је бојазан за доступност лекова за шећерну болест и немогућност одласка на редовне контроле код свог изабраног лекара, као и интернисте и ендокринолога. Све ово може имати утицај на добру контролу болести која је најважнији предуслов за превенцију компликација, које су главни узрок инвалидитета и смрти.
Зато је у овом тренутку важно да се подсетимо основних циљева лечења шећерне болести, односно да скренемо пажњу на бољу контролу и да уз наставак адекватне терапије помогнемо да се пацијенти осећају добро.
Дијабетес мелитус као једна од најчешћих метаболичких болести савременог друштва карактерише стање повишених вредности шећера у крви. Основни узрок дијабетеса јесте апсолутни или релативни недостатак инсулина односно недостатак његовог дејства. Болест је хронична, доживотна, све учесталија у популацији са бројним компликацијама које могу практично захватити сва ткива и органе.
У Србији 8,6% становништва има шећерну болест. Према подацима Регистра за дијабетес, у нашој земљи се годишње просечно евидентира 17.000 нових случајева дијабетеса тип 2, а у тренутку постављања дијагнозе трећине новооболелих има једну или више касних компликација болести, као што су инфаркт срца, мождани удар, оштећење вида, бубрега и сл..
Те компликације могу бити акутне и хроничне:
- Акутне настају нагло, обично у ситуацијама када је организам изложен стресу (инфекције, повреде,...), значи у стањима операције када се повећава концентрација хормона чији су ефекти супротни дејству инсулина па настаје дијабетесна кетоацидоза, хиперосмоларна кома и лактатна ацидоза..
- Хроничне су чешће, бројније и настају као последица промена на артеријским крвним судовима. Ове промене настају превасходно због повишених вредности шећера у крви, али и повећаних вредности масе, пре свега триглицерида или холестерола. Разликујемо промене на малим крвним судовима (микроангиопатске) као што су ретинопатија, нефропатија, неуропатија. Због промена на већим крвним судовима настају макронагиопатске компликације у које спадају болести срца (ангина пекторис, инфаркт и срчана слабост), мождани удар и периферна васкуларна болест.
Особе оболеле од дијабетеса уз савремену терапију и принципе самоконтроле гликемије могу да живе скоро нормално. Спречити и одложити развој компликација шећерне болести могуће је само успостављањем добре контроле болести, односно постизањем и одржавањем нормалних/приближно нормалних вредности шећера у крви.
Три параметра су важна када говоримо о доброј контроли шећерне болести:
- HbA1c или гликозилирани хемоглобин који је показатељ просечног нивоа глукозе у крви у претходна три месеца (ретроградна гликорегулација). Познато је да се са сваким смањењем HbA1c самњује и ризик од појаве компликација.
- Шећер у крви наште/гликемија ујутро наште
- Постпрандијална гликемија се односи на вредност шећера у крви 1-2 сата након почетка оброка
Према Националном водичу добре клиничке праксе за дијабетес мелитус из 2012.године препоручене вредности за већину пацијената су: HbA1c≤7%, шећер у крви наште ≤7 mmol/l и шећер у крви 2 сата након оброка.
Према томе, да бисмо спречили и погоршали развој компликација дијабетеса потребно је успоставити добру контролу болести, а да је могуће:
- адекватним режимом исхране
- физичком активношћу која је прилагођена свакој особи оболелој од дијабетеса
- правилним избором медикаментне терапије
За оптимално коришћење ових терапијских принципа и постизање добрих резултата неопходан предуслов јесте едукација оболелих као и чланова њихове породице.
Медицинска сестра која је обучена за дијабетолошко саветовање у тиму са лекаром, учествује у планирању индивидуалних јеловника за сваког пацијента као и у едукацији у изради профила и полупрофила неопходних за посету лекару. Управо самоконтрола шећера у крви (вођење дневника гликемије-профила) јесте важан предуслов добре контроле болести. Пожељно је мерити вредности шећера у крви:
- по буђењу, да би видели да ли је ниво шећера под контролом током ноћи и сна
- 2 сата након оброка, да би се видело како храна коју пацијент уноси утиче на ниво шећера у крви
- 15 минута пре и након физичке активности, да би оболели од дијабетеса проценили како физичка активност утиче на ниво шећера у крви
- уколико постоји сумња на пад шећера током ноћи, потребно је измерити вредност у периоду 02-04 сата да би се искључила могућност ноћне хипогликемије, која може бити опасна.
Важно је редовно мерити вредности шећера у крви како би лица која болују од дијабетеса могли да прате шта доводи до њиховог скока или пада. Ниво шећера у крви се мења током читавог дана и ноћи. Важно је да саставни део плана лечења буде и план активности које треба предузети уколико шећер у крви порасте сувише високо или падне сувише ниско. Претерано висок или претерано низак ниво шећера у крви може изазвати симптоме који се лако могу заменити симптомима неких других стања.
Приликом сваке посете пацијента меримо телесну масу и висину, на основу којих израчунавамо BMI и калоријске потребе пацијента према идеалној телесној маси. На основу лабораторијских налаза: ŠUKx2, HbA1c, урина, липидног статуса, креатинина у крви и дневника самоконтроле (профили), коригујемо терапију и даље усмеравамо оболелог ка доброј гликемијској контроли. Зато је важно да пацијенти дођу припремљени на преглед, да поред своје терапије и дозе које тренутно користе имају и забележене вредности шећера у крви о којима смо говорили, гликемију наште и постпрандијалне гликемије, да нагласе уколико су имали симптоме хипогликемије. Такође би било добро и да имају последњи резултат HbA1c који је показатељ просечног нивоа глукозе.
Као и до сада, интернистичка служба Дома здравља Темерин, врши прегледе лица оболелих од шећерне болести средом. Уколико пацијенти не могу редовно заказати преглед могу контактирати изабраног лекара за савет и припрему за следећу контролу интернисте.
АУТОР
др Нина Вукшић
специјалиста интерне медицине
